Poslednje Momcilovo pismo

Otvaram oci, sedam na ivicu kreveta I palim cigaru. Na stolu tanjiri sa ostatcima hrane od predhodnih dana, I flase sa pivom koje je vec izvetrilo, I rakijom. Dizem roletne I otvaram prozor. Buka sa ulice ulazi u sobu. Prolaze kola, kerovi jure za njima I laju. Vrate se, posedaju oko stanice autobusa, cekaju sledeci zanimljiv auto, da potrce za njim I da zalaju. Nikad nisam znao zasto kerovi trce I laju na tockove automobila. Mada nekako se po njima vidi da su srecni kad zavrse sa tim. Valjda im je to posao. Voleo bih da umesto za parama I poslom I ja trcim za tockovima I lajem. Izmedju ostalog, mislim na tebe svaki prokleti dan. Pretpotstavljam da te to zanima. Stidim se sebe dok gledam nase slike, jedino tada se osecam slabo. Gledam ih skoro svaki dan. Uglavnom se posle toga napijem, pustam ploce dorsa na gramofonu I placem. Jebi ga.

Juce sam setao gradom. Gledao ljude, golubove kako se udvaraju jedno drugom klukrovskim stilom, sedeo na klupi, pio pivo, gledao paukovu mrezu, pravio sam mu drustvo dok je cekao neku muvu ili leptira. I docekali smo zajedno. Ulovio je. Grad je bio skoro prazan, ne znam gde su bili ljudi. Stajao sam na jednom semaforu, cekao zeleno svetlo. Sa druge strane stajala je neka crnokosa devojka u farmerkama I crvenoj kariranoj kosulji. Gledao sam je, ona je gledala niz ulicu. Upalilo se zeleno I presli smo ulicu. Pogledala me je nekako stidljivo I krisom, I nasmejala se blago. I bas sam bio srecan. Zeleo sam da zapamtim taj njen osmeh. Da ga uslikam u secanje. Okrenuo sam se za njom. Nisam je zamisljao golu niti bilo sta slicno, gledao sam njenu kosu, sve dok nije zasla iza ugla. Uzeo sam besplatne novine, krenuo niz ulicu, otvorio prvu stranu da citam, iste gluposti svaki dan, zapalio sam cigaru I bas sam se osecao odraslo tako dok sam setao niz ulicu I citao novine. I danas sam isao do onog mesta gde smo se prvi put poljubili. Nisam se puno zadrzavao.

U Knez Mihajlovoj sam uzeo malo mace od nekih zena. Lepo je, belo mace. Ustvari macor. Zovem ga Gojko. Mada on ne voli kad ga zovem tako. Ucio sam ga da ide u WC I da jede na jednom mestu, I bas je nemirno. Spava samnom. Podseca me na ono nase mace, koje sam nasao na ulici, I doneo kod nas u stan, pa si ga posle, kad je malo poraslo odnela kod dede u selo da lovi miseve kod njega u ambaru. Bas me podseca to mace na nas, na onaj letnji  dan, kad si spremala palacinke u kuhinji, u crvenoj kecelji,  a ja sedeo na terasi, gladan, I gledao ljude, I pusio cigaru, I pio ono rusko pivo koje smo dobili od tvojih prijatelja. Iz dnevne sobe sa gramofona pevao je Van Morrison, ne secam se koju pesmu, ali bas je bilo veselo. Vracaju mi se cesto takva secanja. Bas mi uzasno nedostajes.

Momcilo

Zguzvao je hartiju I bacio na gomilu zguzvanih papira natopljenih mastilom u ugao sobe. Prstima je dobovao po stolu, flasa rakije stajala je desno na par centimetara od sake. Njena slika stajala je na pisacem stolu. Vec devet godina je mrtva. Silovana. Par dana nakon toga se ubila, legla je u kadu pustila toplu vodu I prerezala vene. On je nasao. Tada je prvi put doziveo nervni slom, I posle njega nikad vise nije bio isti. Manijak je u zatvoru, stigla ga je ruka zemaljske pravde, ali sta mu to sada znaci. Taj lik silovao je jos dvanest zena pre nego sto su ga uhvatili 1989. Imala je trideset godina kada se ubila. Nikad joj nije oprostio samoubistvo. Mada je na neki nacin I razumeo. Pisanje pisama mu je postala navika. Pise ih od tog dana, svaki dan. I svaki dan ih guzva I baca. Valjda mu to pomaze da pregura dan. Neko zvoni na vrata. Otvorio je vrata I ugledao crnokosu devojku. Zbunila se kada je videla njega. Plakala je.

-          Molim vas, jel mogu da koristim vas telefon, decko mi je u bolnici, moram da zovem njegove da im javim sta se desilo. Molim vas.

-          Naravno, udji.

Usla je u stan, a za njom jos dva nervozna momka od po dvadesetak godina. Nosili su ranceve, I bejzbol palice. Prvi ga je udario u rebra, Momcilo se savio od bola. Devojka se sklonila u ugao sobe do pisaceg stola, uzela je sliku u ruke. Drugi momak je prevrtao po stanu I ubacivao nakit u ranac.

-          GDE SU PARE MATORI? – drao se prvi dok ga je tukao palicom po ledjima , rukama I nogama.

-          Ubij me picko!

Momak je izvadio pistolj iz pojasa, I udario ga po faci.

-          GDE SU PARE, ZADNJI PUT PITAM! – rekao je I repertirao pistolj.

-          Ajde sisice narkomanska! Cekam ovo nesto vec godinama. Nemam muda da sam povucem…

Pucanj. Nije stigao da zavrsi. Momcilo je lezao u lokvi krvi. Krv iz rupe od metka na levoj strani njegovih grudi sarala je kosulju u kojoj je bio. Video je belu svetlost u uglu sobe. U sledecem trenutku video je sebe na podu sobe kako lezi u lokvi krvi, na jednoj strani je bio tunel, na drugoj strani video je crnokosu. Devojka je pocela da place. Usao je u tunel, na kraju tunela stajala je Marina, njegova jedina ljubav, lepsa nego ikad, okrenuo se jos jednom iza, na svom licu na podu video je osmeh. Okrenuo se ka svetlu. Nikad nije verovao u te stvari, svetlo na  kraju tunela I to. Ispostavilo se da je tacno. Momci su se pokupili iz stana I pobegli. U daljini cula se kako zavija policijska sirena. Devojka se  nagla na zid I sela na pod. U ruci je drzala poslednje Momcilovo pismo.

            Kroz prozor je cula kerove kako trce za automobilima. Cula je njihove sape dok udaraju o asfalt. Cula je njihovo srecno dahtanje, jer je posao zavrsen za veceras. Nije imala hrabrosti da pogleda Momcila. Cula je mjaukanje. Pogledala je u njegovom pravcu. Malo belo mace sedelo je pored Momcila, njuska mu je bila uprljana krvlju. Nakrivljene glave gledalo je u devojku. Lizalo je sapu. Devojka je ustala, podigla mace, izasla iz stana, podigla ga je u vis I pogledala ga u plave oci.

-          Zvacu te Moma.

Palcem mu je obrisala njusku I krenula niz jednu od beogradskih ulica. Pored nje prozujale su dve pandurske sirene. Sela je kuci, stavila macora u krilo, I cekala da pozvone na vrata.