Molim te samo da ima malo, molim te Boze, samo dva dima, samo da je ostalo bar malo da ostruzem sa mrvilice, samo jedan dim, postacu dobar covek, ici cu sutra do crkve, zapalicu svecu ili dve, necu vise da jebem u dupe, necu da psujem, molim te bilo ko.
Hodao sam ulicom, ubrzanim, nespretnim korakom, sa osecanjima popisanog cveta. Trebalo mi je bilo sta, da mi smiri disanje, da mi lupi samar, da me vrati u normalu. Spotakao sam se o ivicnjak. Gledao sam nesrecna istupljena lica devojki koje rade u fest fudu. Jos uvek je crveno ispred mene. Svo vreme prati me jedan mali crni ker prkosne face. Stigli smo zajedno do raskrsnice nespretnim hodom. Zeleno svetlo. Krenuo je prvi, da pokaze ko je dominantan.
Trajalo je delic sekunde. Samo kratki crveni bljesak. Razneo ga je po celoj ulici. Gledao sam u tablice kako se udaljavaju.
Udahnuo sam duboko. E brate Boze, znas onaj dim. Opusteno, ne treba.
Нема коментара:
Постави коментар