среда, 10. фебруар 2016.

Komsiluk

Vreme je stajalo u tom gradu. Nista se nije desavalo. Ustvari, desavalo se. Kraduckalo se tu I tamo. Opstina je krala narodu pare, omladina Bogu dane.  I ljudi su bili nekako isti. Toliko isti da su mogli da se podele na sablone. A sablona je bilo toliko malo da su mogli svi da stanu u jednu zgradu. Cak su I umetnici upali u neki svoj sablon.
Ziveo sam u toj zgradi broj 7. Zgradi na raskrsnici. Uklapao sam se u sablon. Trudio sam se. Zavrsio sam skolu I zvanicno postao nezaposlen. Iznad mene stanovala je porodica. Svadjali su se jer nisu imali para. Ispod mene stanovala je jos jedna porodica. Svadjali su se jer nisu znali sta ce sa parama. Levo od mog prozora nalazio se stan u kome je ziveo neki lik. Jos uvek ga nisam video treznog. Cekao sam dan kad ce da se ubije. Tako mi je nekako delovao. Pred samoubistvom. Stalno je kukao na zenu koja ga je ostavila. Ujutru kad bih pio kafu na prozoru cuo bih kako doziva njegovu Andjelku. “Andjelka jebem li ti sitno zito, sta mi napravi...” “Crkla dabogda Andjelka, kurac ti se dabogda ogadio…” Nikad nisam upoznao ni tu cuvenu Andjelku. I tako svako jutro, a ja bih pio kafu I gledao komsinicu koje nagnuta preko ograde terase prica sa muzem koji je radi negde preko grane. Odlicna je bila ta komsinica. Nije imala velike grudi, taman kako treba. Samo bi glup covek rekao za njene grudi da su male. Jednom sam sanjao da sam alpinista I da se penjem ka vrhu njene leve sise. Nisu one toliko ni bitne. Ta komsinica umela je pogledom da u muskarcu izazove ona sitna zadovoljstva, za koja samo muskarci znaju. Verujem da bi svako ko je upoznao pre streljanja umesto cigare izabarao bas taj njen pogled. Sitno zadovoljstvo pre nego sto ti na hladan zid prospu mozak. U vreme kad bih pio kafu na prozoru jedna starija zena iz potkrovlja isla bi u prodavnicu po hleb, novine, I cigare za muza. Svaki drugi dan kupovala bi mleko. Imala je veliko dupe. Pomnim istrazivanjem zakljucio sam da su zene sa velikim dupetom uglavnom dobrodusne. Sto im je vece dupe to su dobrocudnije. Zene sa dobrim pozadinama umeju da budu drske. Znao sam da u potkrovlju zivi I neki stari bracni par. Baba I deda. Nisam ih vidjao jer su isli u prodavnicu pre nego sto bih se probudio, ali znao sam da zive gore. Prodavacica je bila jako cudna. Svaka recenica zavrsala bi joj se sa “srce” ili “sreco”. Dugo mi je trebalo da se naviknem…
-          Jos nesto srce?
-          I cigare. (znala je koje cigare pusim)
-          Izvoli sreco.
-          Hvala.
 …Ne znam u kom stanu zivela je neka devojka. Godinama se drala pred ogledalom, pevala Seku, Jecu I Cecu, a onda je jednog dana prestala. I na to sam se navikao. A onda je sve otislo u kurac.

***

Uticnica za fen mi se nalazila odmah pored WC solje u visini daske. Kad sam se uselio u stan cesto sam se tripovao da cu da poginem jednog dana kada dodjem kuci pijan. Pa sam u pocetku u pijanim stanjima pisao u flasu. Posle sam naucio. I bas dok sam se koncentrisao da pisam zazvonio mi je telefon, u pokusaju da ga dohvatim okrenuo sam se ka uticnici I promasio je za centimetar, u strahu se okrenuo I popisao se po peskirima.
-          Halo, ko je?
-          E komso, ja sam. Komsija iz sedmice. Sta radis?
-          Nista evo me u kupatilu ribam nesto.
-          Sta kazes? Sto rivas u kupatilu? Da dodjem ja kod tebe? A?
-          Ribam.
-          Riljas? Dobro, nema veze, ajd’ dodji ti do men’ na kafu. Imam onu novu. Svi u jedan.
-          Docicu za pet mina.
Bacio sam peskire, oribao pod, presvukao se I otisao kod komsije.
Stajao sam ispred vrata sa flasom vina u ruci. Pozvonio sam. Komsija mi otvara u majici na bretele.
-          Udji, ja sam Nenad.
-          Viktor.
Ulazim u stan. Otvorena su samo vrata od dnevne sobe. Na najvecem zidu ogromna slika neke devojke, ispred nje stocic sa flasom rakije, pored je kauc. Na drugoj strani sobe su ormari I police sa knjigama.
-          Viktore moram da te pitam nesto.
Klimam glavom.
-          Jel si probao nekad da popusis sam sebi?


Poslednje Momcilovo pismo

Otvaram oci, sedam na ivicu kreveta I palim cigaru. Na stolu tanjiri sa ostatcima hrane od predhodnih dana, I flase sa pivom koje je vec izvetrilo, I rakijom. Dizem roletne I otvaram prozor. Buka sa ulice ulazi u sobu. Prolaze kola, kerovi jure za njima I laju. Vrate se, posedaju oko stanice autobusa, cekaju sledeci zanimljiv auto, da potrce za njim I da zalaju. Nikad nisam znao zasto kerovi trce I laju na tockove automobila. Mada nekako se po njima vidi da su srecni kad zavrse sa tim. Valjda im je to posao. Voleo bih da umesto za parama I poslom I ja trcim za tockovima I lajem. Izmedju ostalog, mislim na tebe svaki prokleti dan. Pretpotstavljam da te to zanima. Stidim se sebe dok gledam nase slike, jedino tada se osecam slabo. Gledam ih skoro svaki dan. Uglavnom se posle toga napijem, pustam ploce dorsa na gramofonu I placem. Jebi ga.
Juce sam setao gradom. Gledao ljude, golubove kako se udvaraju jedno drugom klukrovskim stilom, sedeo na klupi, pio pivo, gledao paukovu mrezu, pravio sam mu drustvo dok je cekao neku muvu ili leptira. I docekali smo zajedno. Ulovio je. Grad je bio skoro prazan, ne znam gde su bili ljudi. Stajao sam na jednom semaforu, cekao zeleno svetlo. Sa druge strane stajala je neka crnokosa devojka u farmerkama I crvenoj kariranoj kosulji. Gledao sam je, ona je gledala niz ulicu. Upalilo se zeleno I presli smo ulicu. Pogledala me je nekako stidljivo I krisom, I nasmejala se blago. I bas sam bio srecan. Zeleo sam da zapamtim taj njen osmeh. Da ga uslikam u secanje. Okrenuo sam se za njom. Nisam je zamisljao golu niti bilo sta slicno, gledao sam njenu kosu, sve dok nije zasla iza ugla. Uzeo sam besplatne novine, krenuo niz ulicu, otvorio prvu stranu da citam, iste gluposti svaki dan, zapalio sam cigaru I bas sam se osecao odraslo tako dok sam setao niz ulicu I citao novine. I danas sam isao do onog mesta gde smo se prvi put poljubili. Nisam se puno zadrzavao.
U Knez Mihajlovoj sam uzeo malo mace od nekih zena. Lepo je, belo mace. Ustvari macor. Zovem ga Gojko. Mada on ne voli kad ga zovem tako. Ucio sam ga da ide u WC I da jede na jednom mestu, I bas je nemirno. Spava samnom. Podseca me na ono nase mace, koje sam nasao na ulici, I doneo kod nas u stan, pa si ga posle, kad je malo poraslo odnela kod dede u selo da lovi miseve kod njega u ambaru. Bas me podseca to mace na nas, na onaj letnji  dan, kad si spremala palacinke u kuhinji, u crvenoj kecelji,  a ja sedeo na terasi, gladan, I gledao ljude, I pusio cigaru, I pio ono rusko pivo koje smo dobili od tvojih prijatelja. Iz dnevne sobe sa gramofona pevao je Van Morrison, ne secam se koju pesmu, ali bas je bilo veselo. Vracaju mi se cesto takva secanja. Bas mi uzasno nedostajes.


Momcilo

Zguzvao je hartiju I bacio na gomilu zguzvanih papira natopljenih mastilom u ugao sobe. Prstima je dobovao po stolu, flasa rakije stajala je desno na par centimetara od sake. Njena slika stajala je na pisacem stolu. Vec devet godina je mrtva. Silovana. Par dana nakon toga se ubila, legla je u kadu pustila toplu vodu I prerezala vene. On je nasao. Tada je prvi put doziveo nervni slom, I posle njega nikad vise nije bio isti. Manijak je u zatvoru, stigla ga je ruka zemaljske pravde, ali sta mu to sada znaci. Taj lik silovao je jos dvanest zena pre nego sto su ga uhvatili 1989. Imala je trideset godina kada se ubila. Nikad joj nije oprostio samoubistvo. Mada je na neki nacin I razumeo. Pisanje pisama mu je postala navika. Pise ih od tog dana, svaki dan. I svaki dan ih guzva I baca. Valjda mu to pomaze da pregura dan. Neko zvoni na vrata. Otvorio je vrata I ugledao crnokosu devojku. Zbunila se kada je videla njega. Plakala je.
-          Molim vas, jel mogu da koristim vas telefon, decko mi je u bolnici, moram da zovem njegove da im javim sta se desilo. Molim vas.
-          Naravno, udji.
Usla je u stan, a za njom jos dva nervozna momka od po dvadesetak godina. Nosili su ranceve, I bejzbol palice. Prvi ga je udario u rebra, Momcilo se savio od bola. Devojka se sklonila u ugao sobe do pisaceg stola, uzela je sliku u ruke. Drugi momak je prevrtao po stanu I ubacivao nakit u ranac.
-          GDE SU PARE MATORI? – drao se prvi dok ga je tukao palicom po ledjima , rukama I nogama.
-          Ubij me picko!
Momak je izvadio pistolj iz pojasa, I udario ga po faci.
-          GDE SU PARE, ZADNJI PUT PITAM! – rekao je I repertirao pistolj.
-          Ajde sisice narkomanska! Cekam ovo nesto vec godinama. Nemam muda da sam povucem…
Pucanj. Nije stigao da zavrsi. Momcilo je lezao u lokvi krvi. Krv iz rupe od metka na levoj strani njegovih grudi sarala je kosulju u kojoj je bio. Video je belu svetlost u uglu sobe. U sledecem trenutku video je sebe na podu sobe kako lezi u lokvi krvi, na jednoj strani je bio tunel, na drugoj strani video je crnokosu. Devojka je pocela da place. Usao je u tunel, na kraju tunela stajala je Marina, njegova jedina ljubav, lepsa nego ikad, okrenuo se jos jednom iza, na svom licu na podu video je osmeh. Okrenuo se ka svetlu. Nikad nije verovao u te stvari, svetlo na  kraju tunela I to. Ispostavilo se da je tacno. Momci su se pokupili iz stana I pobegli. U daljini cula se kako zavija policijska sirena. Devojka se  nagla na zid I sela na pod. U ruci je drzala poslednje Momcilovo pismo.
            Kroz prozor je cula kerove kako trce za automobilima. Cula je njihove sape dok udaraju o asfalt. Cula je njihovo srecno dahtanje, jer je posao zavrsen za veceras. Nije imala hrabrosti da pogleda Momcila. Cula je mjaukanje. Pogledala je u njegovom pravcu. Malo belo mace sedelo je pored Momcila, njuska mu je bila uprljana krvlju. Nakrivljene glave gledalo je u devojku. Lizalo je sapu. Devojka je ustala, podigla mace, izasla iz stana, podigla ga je u vis I pogledala ga u plave oci.
-          Zvacu te Moma.
Palcem mu je obrisala njusku I krenula niz jednu od beogradskih ulica. Pored nje prozujale su dve pandurske sirene. Sela je kuci, stavila macora u krilo, I cekala da pozvone na vrata.



Mali crni ker

 Molim te samo da ima malo, molim te Boze, samo dva dima, samo da je ostalo bar malo da ostruzem sa mrvilice, samo jedan dim, postacu dobar covek, ici cu sutra do crkve, zapalicu svecu ili dve, necu vise da jebem u dupe, necu da psujem,  molim te bilo ko.
    Hodao sam ulicom, ubrzanim, nespretnim korakom, sa osecanjima popisanog cveta. Trebalo mi je bilo sta, da mi smiri disanje, da mi lupi samar, da me vrati  u normalu. Spotakao sam se o ivicnjak. Gledao sam nesrecna istupljena lica devojki koje rade u fest fudu. Jos uvek je crveno ispred mene. Svo vreme prati me jedan mali crni ker prkosne face. Stigli smo zajedno do raskrsnice nespretnim hodom. Zeleno svetlo. Krenuo je prvi, da pokaze ko je dominantan.
    Trajalo je delic sekunde. Samo kratki crveni bljesak. Razneo ga je po celoj ulici. Gledao sam u tablice kako se udaljavaju.
    Udahnuo sam duboko. E brate Boze, znas onaj dim. Opusteno, ne treba.

среда, 02. септембар 2015.

Lavovi

Stidljivo sam ušao u zamračenu kafanu. Pred zatvaranje. Jedan zauzet sto, odmah do vrata, dva tipa za šankom, konobar I šankerica. Nikad nisam odlazio u kafanu da pijem sam. Ljubazni konobar smestio je bajs pored smederevca, a mene za šank. Iznad šanka stajao je ogroman natpis BEOGRAD na ćirilici I latinici. Prekinuo sam velikog tipa u ćaskanju sa zgodnom šankericom dok sam naručivao pivo. Okrenuo se ka meni I počeo da priča:
 -          Kad sam imao šesnest, startuju me neki tipovi da mi skinu patike, tu u Sindjelićevoj. Matore konjine, imali oko tri’es’ godina, ja klinac jebi ga. Ne dam patike! Puši kurac! Ovaj izvadi nož, stavi mi ga pod grlo, uhvatim onaj nož golim rukama, sav se isečem, zabodem ga glavom, odmah nabodem I drugog, krenem da se peglam sa njim, razumeš, I osetim kao da me je ovaj drugi udario u rebra. Stiže murija, oni kreću da beže na jednu stranu, ja na drugu, šta ću jebi ga, murija. Trčim, trčim, pa padnem, a ja nisam bio neki tip koji pada.
 -          Neki smotan…
 -          …Da, neki smotan. Potrčim ja opet, sapletem se na ivičnjak I padnem, stiže me pandur, vadi pendrek, kreće da tuče, dotrčava njegov kolega, Stani, ne diraj ga, povređen je! Šta kurac?! Ja povredjen, jebo sam im kevu bre! Pogledam dole, cela leva strana tela mi krvava. Lokva krvi ispod. Izgubio 2 litra. Odmah, hitna, urgentni, sve ful, ležim ja u krevetu, pored mene neki ciga, reko’ brate daj papuče. Da mi on papuče, krenem do recepcije, da se javim kevi da ne brinu, ono, ona riba mi dodaje slušalicu,  I ja BAM na pod. Odmah operacija, ovo ono…
Podiže majicu, rez od sredine stomaka do pupka.
 -          Pa ti imas kravatu kad setas plažom!
 -          Pa da jebi ga, svaki pravi Lav nosi svoje ožiljke! – rekao je ponosno.
Nastavljam da pijem pivo.

 -          Jel imas ti neki?
 -          Imam, - pokazujem mu ožiljak na ruci.
 -          U jebote, sta se desilo, jel si se peglao, a?
 -          Ma krenem ti ja jedan dan u prodavnicu, I ispred mene par penzionera, ulaze još dvojica, vidi se da su bili nešto pri vojsci, k’o od stene su odvaljeni. I staju ispred mene. Preko reda. Zamisli! I ja rek’o: ‘’ALOOOO!’’  Okreće se ovaj jedan, kaže:  ‘’STO JE?!’’ Reko’: ‘’AJDE SOKOLE ODLEPRŠAJ NA KRAJ REDA GDE TI JE I MESTO!’’ On podiže štap, kreće na mene, ja uhvatim štap, nabodem ga glavom, skoče ovi njegovi, ja jedini omladinac jebi ga, vice ona prodavačica: ‘’Nemojte ljudi, ubiste mladića!’’...
 -          Jel ti to mene podjebavaš?
 -          Ma da bre, sapleo sam se na zavesu. Ali sam I dalje lav! - iskezio sam se.
Uvredjeno se okrenuo ka šankerici i nastavio da pije pivo.
 -          E, imam jos jedan.
Ignorisao me je.
I ja sam se okrenuo ka svom, pored mene spavao je neki tip, naslonjen laktovima na šank, u jednoj ruci držao je kriglu, u drugoj izgoreli pikavac. Prodrmao sam ga za rame.

 -          Budi se matori!
Podigao je glavu i pogledao me zakrvavljenim ocima.
 -          Sta’e?
 -          Ja sam Viktor. – pružio sam ruku sa osmehom od uveta do uveta.
Stavio je prst na šank, pogledao sam dole, opalio me je tim prstom po nosu kao deda kad sam bio mali I rekao:
 -          Ajde beži u kurac. 

уторак, 24. јул 2012.

Flešbek


...Rekla mi je da sam bitanga. Stajala je ispred mene namrštene face, sa rukama na bokovima. Sedeo sam na krevetu, ledjima nagnutim na zid I pričao. Bože, kako sam znao lepo da pričam, sam sam se sebi divio. Lagao sam, o da. Lagao sam kao nikada do tada. I divio sam se svojim lazima. Nisam ni razmišljao o onome sto pričam, samo sam pričao, i znao sam da sam zvučao jako smisleno, I načitano, a ona je upijala svaku moju reč kao dete. Svaku moju laž. Onda sam počeo da razmišljam. Bože, kako ja ovako dobro lažem? Nisam znao da mogu ovako nešto, a onda sam se zapitao, kako mogu da razmišljam o tome sto lažem, I da lažem, I da razmišljam o još gomili stvari? Pa ja sam medicinski fenomen! Ili je to vinjak u mojoj desnoj ruci? Otpio sam još jedan dobar gutalj. Glava mi se zatresla. Telefon zvoni. Javljam se. Moja bivša. Tamara.
-         Halo?
Ona ćuti. Halo još koji put, ona I dalje ćuti.
-         Ako nemaš ništa pametno da kažeš spusti slušalicu.
Tu, tu, tu… spustila je. Tamara je neverovatna. Ultrahardkor urbana riba - površno umetnička duša. Loži se na Paula Koelja I slične tripove od kojih se meni povraća. Jako promiskuitetna, feministički nastrojena. Voli Seks I grad. Ja volim samo seks. Njena majka kaže da je patrijahalno vaspitana. Imala je nekog ortaka kome se žalila na nase seksualne fetiše I prljavštine. On je verovatno drkao na sve te razgovore, I naše probleme dok sam je tucao. Divan čovek. Pored moje majke, Tamara je jedina osoba koja može da mi nabije osecaj krivice jednostavnim ćutanjem. To je onaj tip osoba koji je dovoljno da vas pogledaju, I vi se osećate krivim, iako znate da ništa niste uradili, I onda počinjete da se izvinjavate, I da pričate da vam je žao, iako za to nema razloga, I one ce kao preko kurca, arogantno I nadmeno primiti vaše izvinjenje, sa izrazom sažaljenja na licu, a u sebi će likovati, I naterati vas da se osetite kao govno. Kao Tamara sad mene telefonskim pozivom od par sekundi. Neverovatno!
Uzimam flašu I počinjem da pijem ponovo, ova I dalje kao slika stoji ispred mene. Muva mi sleće na rame.
-         Verujem da bi je raspametio kurcem! – zuji mi muva dok oblizuje noge.
-         Ko, ti ili ja? – pitam je.
-         Pa ti idiote!
-         Odakle si ti insektu govnjivi?
-         Iz komšijine štale… - kaže mi muva, namiguje, okreće se, vrcka dupetom, poleće pravo, desno, pa kroz prozor.
-         Zvučala si kao da si iz Spanije.- dobacujem.
Gledam u flašu vinjaka, uzimam još gutalj. Slika ponovo počinje da se kreće.
-         Šta ti je, sav si prebledeo!
-         Mislim da sam doživeo nervni slom.
-         Ajd’ se prcamo! – reče ona zapovedno.
-         Hah, znao sam insektu govnjivi!
-         Molim?!
-         Joj, izvini nešto sam istripovao, bas malo pre mi je jedna mu… ovaj ptičica rekla...
-         Izlazi bre napolje stoko pijana!



субота, 21. јул 2012.

Svakodnevni zapleti

Debeli I mršavi lik stajali su ispred kioska brze hrane. Debeli je naručio gurmansku pljeskavicu, mršavi tost.
-         Ja volim sise. – reče mršavi lik debelom.
-         I ja isto.
-         Znaš, ja volim da se sigram sa sisama moje ribe. Ona gleda neke spotove na jutubu, a ja joj gledam sise, pa ih pomirišem, pa udarim jednu, pa gledam šta radi druga, pa sve tako a ona bleji, gleda spotove, cita neku knjigu… napravio je filmsku pauzu, I sa ozbiljnim izrazom lica rekao: “Da sam ja riba, stalno bih se igrao sa svojim sisama pred ogledalom.”
-         Koje bre tvoje ribe?!
-         Pa kad je budem imao, ono kao.
-         Aha.
-         Ja se ponekad igram sa svojim sisama.- dodao je debeli.
-         Sise su fascinantna stvar, znaš da kad gledaš u sise 10 minuta dnevno to ti produži život za minut.
-         Znam, gled‘o sam I ja na diskaveriju.
-         Jebe kevu.
Prodavačica je okretala ko zna koju pljeskavicu u toj smeni. Već godinama radi noćnu I sluša pijane klince I matorce, manijake I klinke obučene kao kurve, dok čekaju pljeskavice. Pored ta dva tipa, stajao je jos jedan u odelu, gledao je cenovnik, neodlučan sta će da naruči. Prišao mu je jedan isto u odelu.
-         Dobro veče prijatelju.
-         Dobro veče, kako ste?
-         Evo, može bolje.
-         Eh, nažalost uvek može bolje.
-         Sta ćete da naručite? – pita ih prodavačica.
-         Pljeskavicu. – odgovoriše u glas.
-         Jebale vas vise pljeskavice. – promumljala je prodavačica sebi u bradu dok je bacala mleveno meso na roštilj.
Jednolično pistanje semafora I cvrčanje mesa na žaru je ubijalo tišinu. Dotrčava do kioska pijani čovek srednjih godina, radnička klasa, prilazi klincima, I uzbudjeno kaže:
-         Dečaci! ( uzima vazduh I hvata debelog za rame ) Dečaci, kola mi se ugasila, u pičku materinu, jel možete da pogurate, častiću vas pljuge!
-         ’Ajmo žgoljavi! – euforično je uzviknuo debeli.
-         Snajka čuvaj mi tost, eve ti pare, sa‘ ću dodjem!
Prijatelji su uzeli samo luk od priloga, seli u kola, jedan je odvezao drugog kući, pa otišao svojoj.
-         ’Ajmo dečaci gurajte jače!
-         Jeb‘o sam te usta debela za ovo. Jebale nas pljuge! – šaputao je mršavi, sa rukama na gepeku crvenog stojadina.
-         Puši kurac, pomažemo čoveku.- izdisao je debeli.
-         Misli na sise to će da pomogne.
-         Decaci, jel možete?!
Gurali su skoro celih dva kilometra I već su izašli na periferiju grada. Stojadin kašlje, kija I pali! Kola kreću.
-         ’Fala decaci! – pijano je uzviknuo covek.
-         A pljuge? – razdrao se debeli.
Pijani je provukao ruku kroz prozor I pokazao im prst. Srednji prst.
-         Kita! – reče mršavi.
-         Vidim I ja da je kita. ’ajmo nazad.
Vratili su se do grada, pokupili hranu I krenuli svako svojoj kući.




***


Jedan od dva prijatelja stigao je kući, pljeskavicu je pojeo još u kolima. Legao je pored žene u krevet. Ona je već spavala sa blagim i zadovoljnim smeskom na licu. Sigurno je bila umorna kad je legla ovako rano. – pomislio je čovek. Na pamet mu je pao jedan od radnika iz njegove firme. Razmišljao je da li da mu da povišicu. Onda se setio da mu nije dao platu više od godinu dana.
Njegov prijatelj stigao je kući, legao u krevet pored svoje žene, pokušao da zaspi. Nije mu išlo.
-         Ženo, ženo… - prodrmao je za rame.
-         Sta je bre konju, sta me budiš?
-         Uzeleo sam te se ženo. Da mi daš mal‘ pizde.
-         Ljubiša, tri je ujutru. – rekla je I pogledala ga ispod oka.
-         Mal‘ samo.
Upalila je svetlo na noćnom stočiću, stavila naočare, otvorila časopis I zadigla spavaćicu. Leti nije nosila gaće. To joj je ostao fetiš iz srednjoškolskih dana.
-         Penji se!
Ljubiša je umočio, sa izrazom lica srećnog malog deteta. Njegova žena liznula je kažiprst i okrenula stranu u kojoj je kolumna mršavog klinca sa kioska. Zašto volim zimu? - glasio je naslov kolumne. Počela je pažljivo da čita. Povremeno bi joj se oteo uzdah.
Stojadinov gazda stigao je kući, živeo je sam. Uključio je računar I na internet izbacio snimak koji je snimio pre par sati. Snimak gde ženu njegovog direktora jebe u bulju, a zatim krupan plan kako joj svršava po faci. Počeškao se po bradi, otvorio flašu piva, ubacio kasetu u rekorder I pustio snimakCrvene Zvezde devedeset prve godine. To je bila dobra utakmica.
Debeli klinac je stigao kući, uključio komp, brljao po netu, I našao dobar homemade pornić. Poznat mu se činio glumac. Svukao je majcu, I počeo nezno da se pipa po grudima.

понедељак, 09. јул 2012.

Žvaka za devojčice

Uzeh iz biblioteke neku knjigu, pažnju mi je privukla rečenica pored piščevog imena … NOVO IME SRPSKE KNJIŽEVNE SCENE! Crvenim slovima. Naime u pitanju je roman o nekom baji bajkeru, koji je mnogo lud I zajeban, vozi napaljene klinke na svojoj zveri u neku selendru, I tamo ih kao prca. Izlizana priča. Čuo sam je od gomile bajkera. Mada red je bio da neko o tome napiše knjigu. Stidljivo I krišom me je gledala dok sam čitao, osetio sam njen pogled I krišom gledao u njene noge u kratkom zelenom šorcu koje su hodale iza linije za košarku na školskom terenu. Kao da je osetila moj pogled,i  malo usporila hod do prolaza ka ulici. U osnovinim skolama se uglavnim radi krišom. Stariji klinci krišom puše iza škole, kriju se od nastavnika, nastavnici krišom puse u nastavničkom WC-u, kriju se od novog zakona, direktorka se krišom tuca sa domarom u kancelariji posle radnog vremena, tetkice krišom pljuju direktorki u kafu I tako u krug. Klinci su igrali basket, devojčice su preskakale lastis na drugoj strani terena, a ja sam čitao to sranje od knjige. Klinci su bili cenim prvi razred osnovne. Jedan znojavi klinac se popeo na tribine I seo pored mene.
-          A kako se ti zoveš? – pitao je radoznalo.
-          Viktor, a ti?
-          A što sediš sam?
-          Eto…
-          Ona lopta je sjebana. – prekinuo me je.
-          A šta znaci to sjebano?
-          Sjebano, to ti znači, kad ti je nešto pokvareno, ili mu fali nešto, to je neka prevara. Kad nekog prevariš, pa ga sjebeš.
-          Otkud ti to?
-          Čuo sam od tate, dok je pokušavao da upali kola.
-          Aham, nisi mi rekao kako se ti zoveš.
-          Stevan.
-          Moze Steva care?
-          Moze!
-          Stevo, jel imas neku devojčicu?
-          Izvini, ignorišem te.
-          A šta znači to?
-          Pa, to znači da ti pričaš, a ja se kao pravim da te ne čujem.
-          Dobro.
Okrenuo mi je leđa, I naslonio laktove na kolena, a ruke na bradu, I gledao u pravcu devojčica sa lastišom.
-          E pa ignorisacu I ja tebe.
Rekao sam, okrenuo se na drugu stranu, zapalio cigaru, I zauzeo pozu kao on. Posle par minuta reče mi:
-          Tako nije fora.
Okrenuh se ka njemu.
-          Pa I nije.
-          Hoćes da ti pevam pesmu što je moj drug smislio.
-          ‘Ajde.
Stavio je ruku na usta, I krišom mi izrecitovao.
-          En den dinu, ti se meni skinu, savaraka tika taka, ja 
ću tebe na brzaka.
-          Pa, šta ti znaci ta pesmica, šta ti je to na brzaka?  
-          Ne’am pojma, ali je svima smešno kad to pevamo. A šta znaci? 
-          Kazaće ti se samo kad porasteš. 
-          To mi je I tata rekao, I smejao se. 
-          I šta bi sa devojcicom. 
-          Ne volim devojčice. – rekao mi je namršteno, I dodao : “Kad porastu, porastu im sise. Ne volim sise ni na debelim dečacima, a kamoli na devojčicama.” 
-          Aham. 
-          I glupe su, kad ih uhvatiš za dupe one ti lupe šamar. 
-          Jest’ bas su bezveze. Hoćeš da ti odam tajnu? Ali moras da je čuvaš. 
-          Znam da čuvam tajne.  
-          Ako hoćeš da imaš devojčice, moras da imas dobru žvaku. 
-          Imam žvaku. 
-          Onda ti ništa više ne treba. 
Ustao je, dohvatio se dzepa, proverio da li je spremna, prišao jednoj od devojčica, koje su stajale sa strane, izvadio zvaku iz džepa I dao joj. Samo što je otvorila žvaku I stavila je u usta, uhvatio je za dupe. Kakav šamar! Ostale devojčice su počele da se kikocu, a klinci sa terena da se smeju. Pogledao me je onako baš sjebano. Kazaće mu se samo kad poraste.