Papučar

Ulazim u 95-icu. Gledam sebe u odsjaju stakla, u autobusu je 40 stepeni. Gužva. Gomila tela zbijenih jedno uz drugo. Osećam vonj znoja, duvana, piva, jeftinih parfema, Beograda što ulazi kroz odškrinut prozor. Pored mene, maloletna plavuša, u plavoj haljini, sa plavim očima. Stezem šipku za koju se drzim, biceps iskače, a mala, reci koji sam keršme? Pribila je telo uz mene, kroz tanku haljinu osetio sam svaki prevoj njenog tela. Odaljio sam se, pribrižila se ponovo. Ljudi su izašli na stanici, stao sam tačno iza nje I pribio se gurnut gužvom. Autobus kreće.

- Oprosti molim te… (stavih ti karu na bulju)

- Ne, nema problema, potpuno Vas razumem, gužva je.

- Da, a I ovaj vozač baš ne zna da vozi…

Autobus staje na semaforu.

- Oprosti ponovo.

- Hihi, ma ništa pobogu.

Silazim na Zelenom vencu, krećem ka Sremskoj, palim pljugu, uvlačim dim. Lova u dzepu, pljuga u ustima, kako mi je samo dobro. Kroz glavu mi je prošla slika sebe od pre pola godine kako neobrijan I čupav ležim na kauču I listam kanale satima. Uvlačim dim. Sad sam kao odrastao čovek. Ulazim u prodavnicu naočara, razgledam okolo, blejim kao ovan jer I ne znam zašto sam ušao, ni šta trazim.

- Oprostite gospodine, jel Vi to mene uhodite?

- Molim?

Okrenuo sam se, I ugledao plavušicu iz autobusa.

- Jel Vi to mene uhodite?

- Ne, štavise, ja sam ovde prvi došao – odgovorih I šeretski se nasmejah.

Hoces da odemo negde na kafu, ili mozda čaj, kafe piju tetke, ne ni čaj, čaj piju englezi, mozda neko pivo? Točeno 0.33? vrtela se okolo, gledali smo se medjusobno krajičkom oka, smišljao sam nešto pametno da kažem, možda I da izbacim neku glupu foru.

- Kako mi stoje ove? – upitala me je sa idiotskim naočarima na nosu.

- Malo su Vam velike. – zamislio sam je golu.

- Zar ovde nije vruće. –rekla je I otkopčala dugme na haljini.

- I dalje su Vam velike. – rekao sam, I pokušavao da otključam telefon u dzepu I pustim neku melodiju.

- Znala sam, izgleda da ću I ovo leto ostati bez novih naočara.

DOBRO JUTRO PIJANICEEEEEEE! DOBRO JUTRO LUTALICEEEEEEE! – Nada Topčagić se drala, sranje, uključio sam alarm za budjenje umesto neke glupe melodije. Isfolirao sam, izvadio telefon I “javio se”.

- Halo… jeste na taj račun… to gospodo nije moj problem… objasni Miljenoviću da me to ne interesuje.

Vratio sam telefon u dzep.

- Koliko su ove?

- 1500 dinara.

- Dajte mi te.

Izvadio sam pare I izleteo iz radnje. Viktore pičko jedna. Kakvu si priliku propustio. Žmirio sam kroz naočare. Možda jos nije kasno da se vratim. Pičko.

Vozio sam se neko vreme autobusom koji je naišao. Izašao sam u nekoj pizdoj materini na periferiji grada. Jebote, stvarno sam pička. Što je lepo nisam odveo kući. Idiot. Sporim korakom sam šetao trotoarom. Kojoj kući? Kući me čeka devojka. Papučić. Pičkica. Eto to sam postao. Pičkopaćenik. Alfa pičkopaćenik. Papuča medju papučama.

- Dečko. Dodji da te pitam.

Prišao sam ciganki od jedno tridesetak godina.

- Daj neki dinar ljubi teta kurac.

- Ne’am ništa, skoro sam dobio otkaz jebiga.

- Hoces da ti pokazem sise? Dvesto dinari.

Nasmejao sam se.

Reci koji sam keršme.